Dobrodošli na Darkov sajt. Nisam planirao da nešto napišem ali eto u inat napisaću.
Ogledalo Zavirujem tajno u malo ogledalo boje neba. Mog odraza nema, u njemu je već neki skerletni oblak koji lebdi iznad sjajnog jezera. Čamac leluja na vodi, a prilika bleda sedi u njemu. Bele ptice, golubovi, doleću do čamca, a zatim lete u beskraj. Nebo postaje sivo, polako otkida kapi kiše, tama se zavlači u moje srce. Počinje da pada vrela kiša, čujem njen šapat, izlazi crveno sunce. Bljesak munje i tutnjava groma, a onda opet zvuk tople kiše. Tamo negde brda pevaju tiho, a zrak sunca viri kroz pukotinu na nebu. Stvoren je novi svet ogledala. More More je lepo, tiho i dobro za kupanje. More se tiho meškolji. More je neuništivo, večno. More guta zemlju i kopno. More je beskrajno, duboko, neobično i lepo, hladno i mirno.
More je nesto sto ne može svaki čovek sebi da priušti.
|
